preskoči na sadržaj

Osnovna škola Bršadin

Školski list

Još jedna školska godina je pred nama. U našem Školskom listu i ove godine pratit ćemo život naše škole, putovanja i izlete, takmičenja, predstave i nove projekte. Upoznat ćemo vas sa aktivnostima koje obilježavaju naše školovanje i odrastanje. Namjeravamo sačuvati bar dio našeg školskog života i oteti ga od zaborava jer kažu da  – Od koljevke, pa do groba najljepše je đačko doba!


Vijesti

Festival dječje ilustracije / Фестивал дечје илустрације

Autor: Nemanja Davidović, 10. 11. 2020. 13:09

SKD "Prosveta" organizira Festival dječje ilustracije četvrtu godinu za redom. S posebnim zadovoljstvom prisjećamo se da su učenici naše škole Vladan Smiljanić, Tijana Baić i Dijana Stojanović prethodnih godina sudjelovali na manifestaciji i osvajali nagrade. Cilj nositelja manifestacije je potaknuti dječju kreativnost, maštovitost i originalnost. Ove je godine tema manifestacije rad i djelo književnika Jovana Jovanovića Zmaja. Učenici su čitali djelo „Đulići“ na satu Srpskog jezika, a na satu Likovne kulture svoje su zamisli prenijeli na papir u obliku ilustracije. Učenice Dorotea Bijelić i Dijana Stojanović kreativno su predstavile svoj doživljaj Zmajevih pjesama i njihovi su radovi su poslani u Zagreb. Poželimo im sreću!

 [više]

Brankovi dani

Autor: Nemanja Davidović, 10. 11. 2020. 12:41

Učenici naše škole sudjelovali su sa svojim literarnim radovima na tradicionalnoj manifestaciji Brankovi dani u Vukovaru. Pobjednički je rad iz naše škole rad učenice Nađe Stojanović, a literarnu nagradu Ružica Radičević za najbolji rad osvojio je učenik Dimitrije Milinković. Da je svaki rad vrijedan i budi osjećaje, možete se uvjeriti i sami.

 

Kolevka

 

     Kada u životu imam neki problem, ili kada mi je teško, setim se svojih predaka. Razmišljam: šta bi oni učinili da su na mom mestu, šta bi rekli ili kako bi postupili. Moji preci su mi uzor od malih nogu i, iako više nisu sa nama, njihov deo osetim u svakom uglu svoje porodične kuće. U njoj su odrasle mnoge generacije i svaka je iza sebe ostavila neki trag – bio on materijalni ili ne. Zidovi soba zrače sigurnošću, toplinom i mirom.

     Kada sam bio mali, moj deda je govorio: „Sine, nemoj dozvoliti da tvoja deca budu tikva bez korena!“ Tada nisam razumeo značenje njegovih reči, ali kako odrastam, sve mi je jasnije šta je deda hteo da kaže. Mislim da svaki čovek treba da čuva, poštuje i prenosi svoju dedovinu, tradiciju, običaje, veru i jezik na sledeći naraštaj.

     Gde god da čoveka život odnese, uvek treba da ima svoje gnezdo u koje može da se vrati. Moja rodna kuća je moje gnezdo gde se osećam sigurno kao dete u kolevci.

 

Dimitrije Milinković, učenik 8. razreda OŠ Bršadin

 

Kolevka

Moja kolevka je Bršadin,

tu živim sa svojom porodicom.

 

Veselo čuvam tradiciju

predaka svojih.

 

Igram folklor,

slavim Božić, Uskrs

i krsnu slavu!

 

U crkvu idem često

i setim se svojih predaka umrlih.

 

U mom srcu kolevka,

to znam – biće doveka.

 

Iznad silosa veselo

sunce raširilo se

i kolevku obasjalo je.

 

Nađa Stojanović, učenica 5. razreda OŠ Bršadin

 

Kolevka

 

Kolevka nije mala stvar

ona je kao čitav grad.

Kolevka je vera, tradicija,

tvoja porodica i Slavonija.

 

Kad kažeš kolevka,

pomisliš na ljude koji su živeli pre tebe,

koji su se borili za tvoju slobodu

i bili hrabri.

 

Kolevka je nešto

najvažnije na svetu

što niko nikada

ne treba da zaboravi!

 

Sara Ponjević, učenica 5. razreda OŠ Bršadin

Kolevka

 

U mom selu živim,

tu sam svaki dan,

tu je moja porodica,

moja škola, drugari i igralište,

mesto gde najlepše utonem u san.

 

Učim, idem u školu, igram se,

praznike slavim i takav život

jako volim!

 

Ne bih bio dečak ovakav

da nije iza mene kolevka moja:

hrabri preci, vera pravoslavna,

tradicija i običaji!

 

Vedran Ilić, učenik 5. razreda OŠ Bršadin

 

Kolevka

 

   Razmišljam, šta je za mene zapravo kolevka? Kolevka je duh predaka, porodice, otadžbine, pismo i jezik kojim govorimo.

   Moja kolevka je moja porodica. Porodica je svakoga dana uz mene i brine o meni. Ona je deo mene, deo mog duha, prošlosti i sadašnjosti. Najdraže mi je kada je cela porodica na okupu. Kada se družimo, zabavljamo i, naravno, nešto lepo pojedemo. Moju porodicu čine otac, majka, sestra, brat i naš kućni ljubimac, pas. Smatram da je moje najveće bogatstvo – moja porodica, upravo takva: vesela, bučna, ali i nežna i najvažnije uvek uz mene kada mi zatreba.

   Kolevku moga života ne čini samo porodica, čine je i duhovna povezanost između mene i mojih predaka. Iako neki članovi moje porodice nisu više bićem s nama na zemlji, oni su i dalje duhom uz mene. Geni me povezuju s precima, kao i postupci i odluke koje donosim. Zahvalna sam precima jer su oni zaslužni za pismo i jezik kojim se danas koristimo. Zaslužni su jer mi danas imamo svoju zemlju i otadžbinu. Kolevku trebamo čuvati i negovati kako bismo naše bogato i teško stečeno nasleđe preneli na svoje potomke.

   O prošlosti su mi pričali, u sadašnjosti živim i pišem vam, a o budućnosti razmišljam noseći kolevku u duši.

 

Dorotea Bijelić, učenica 8. Razreda OŠ Bršadin

 [više]

Izmišljeni intervju

Autor: Nemanja Davidović, 9. 11. 2020. 17:39

U listopadu smo analizirali zanimljiva književna djela koja su nas inspirirala da se poigramo i vodimo zamišljeni intervju. Postavili smo pitanja Anđeliji, ženi Dmitra Jakšića iz pjesme „Diobe Jakšića“ i Dušanu Radoviću, književniku.
Pitanja za Ađeliju iz pjesme „Dioba Jakšića“ – napisala je Anastasija Šljukić.
1. Kako ste došli na ideju da pomirite braću?
Nisam mogla zamisliti da otrujem djevera.
2. Zašto ste dali čašu djeveru?
Čašu sam poklonila da se Dmitar i Bogdan pomire. 
3. Zašto ste se udali za Dmitra?
Za Dmitra sam se udala jer je vrlo lijep i dobar čovjek. 
4. Je li vam bilo žao orla i konja?
Bilo mi je jako žao i orla i konja jer vrlo volim životinje. 
 
 
 
Pitanja za Dušana Radovića – napisala je Sara Ponjević.
1. Šta vas je inspiriralo da napišete radio-dramu „Kapetan Džon Piplofoks“?
Inspirirali su me gusari i razna neobična stvorenja.
2. Jeste li odmah znali kako će se zvati likovi?
U početku nisam znao imena likova, likovi Zvono, Kornjača su kasnije postali dio drame. 
3. Zašto se odabrali ime DŽon Piplfoks?
Odabrao sam ime DŽon Piplfoks jer sam htio prestaviti jednog lukavog čovjeka iz naroda. 
4. Zašto ste htjeli da kapetan ima 72 rane?
Htio sam da  kapetan ima 72 rane jer me to podsjećalo na čovjeka koji je hrabar i koji se nije nikad predao.
 [više]

Žene na selu

Autor: Nemanja Davidović, 20. 10. 2020. 09:45